Krpelji predstavljaju ozbiljnu pretnju ako se na vreme ne uoče i ne uklone. Kada se zakače za kožu i ostanu neprimetni, mogu izazvati brojne zdravstvene komplikacije, uključujući i teške infekcije. Zato je od presudne važnosti poznavati preventivne metode zaštite, ali i pravilne tehnike uklanjanja krpelja kako bi se izbegli neželjeni ishodi.
- Iskustva i saveti brojnih pojedinaca, kao i stručna mišljenja lekara, ukazuju na to da se prirodnim sredstvima može uspešno zaštititi od ovih dosadnih parazita. Jedna od najefikasnijih mešavina koja se pokazala korisnom u zaštiti od krpelja sastoji se od ružmarina, lavande i cimeta, koji se natapaju u alkoholu (poznatom kao alpa). Ova tečnost se potom čuva u frižideru i nanosi na kožu pre izlaska u prirodu. Mnogi su primetili da i komorač, tačnije njegovo seme, ima odbojan efekat na krpelje – preporučuje se da se stavi u čarape, obuću ili džepove pre izlaska u vrt ili šumu.
Uzimanje vitamina iz B-kompleksa takođe može pomoći, jer utiče na miris tela koji privlači krpelje, iako ne pruža potpunu zaštitu. Dvorište bi trebalo da se redovno održava – pokošena trava i sadnja aromatičnih biljaka poput bosiljka, lavande i nane dodatno odvraćaju krpelje. Posebnu pažnju treba obratiti i na kućne ljubimce. Redovnim pregledanjem krzna nakon šetnje moguće je uočiti krpelje pre nego što se zakače i tako sprečiti njihov unos u kuću.
- Za prirodni sprej protiv krpelja, preporučuje se mešavina limunovog ulja, ulja čajevca i vode. Ovaj preparat treba naneti na kožu i odeću pre izlaska. Takođe su efikasna eterična ulja poput eukaliptusa i limunske trave. Još jedan koristan recept jeste kombinacija sirćeta i ružmarina – jednostavan, prirodan i praktičan za korišćenje.
Zbog sve češćih prijava o prisustvu krpelja, posebno nakon blagih zima kakva je bila prethodna, zabeležen je porast njihovog broja, naročito u Gorskom kotaru. Nažalost, zabeležen je i smrtni slučaj kao posledica ujeda krpelja, dok su još dve osobe u teškom stanju. Gostujući u jednoj televizijskoj emisiji, dr. Dobrica Rončević, poznati epidemiolog, objasnio je kako funkcioniše infekcija virusom krpeljnog meningoencefalitisa.
- Ova bolest se često pomeša sa simptomima gripa ili COVID-19, jer u prvoj fazi nakon ujeda pacijent može imati povišenu temperaturu, bolove u mišićima, umor i malaksalost. Ova faza traje do desetak dana, nakon čega simptomi prolaze, ali kod određenog broja ljudi dolazi do druge, znatno ozbiljnije faze. Tada se virus širi na moždane ovojnice i sam mozak, što može izazvati ozbiljne neurološke simptome poput paralize, pospanosti, gubitka snage, pa čak i trajnih posledica.
Najveći problem leži u tome što se zbog duže inkubacije često zaboravi na sam ujed krpelja. Ljudi se možda sećaju da su boravili u prirodi, ali ne i samog ujeda. Krpelji najčešće biraju mesta na telu gde je koža tanka i nežna. Kod odraslih to su područja stomaka, kolena, unutrašnjost butina i pazuha. Kod dece, krpelji se mogu zakačiti bilo gde jer im je koža celokupno nežnija.
- Kada se krpelj uoči, važno je znati kako ga bezbedno ukloniti. U početnim fazama, ako se još nije duboko uvukao u kožu, može se pokušati uklanjanje prstima. Pritom se krpelj obuhvati za telo i pažljivo podiže, bez naglih pokreta. Ukoliko se ne pusti sam, koristi se pinceta kojom se pažljivo uhvati tik uz kožu i izvlači sporim, ravnomernim pokretom, bez uvrtanja, kako bi se sprečilo njegovo kidanje.
Pravilno i rano uklanjanje krpelja značajno smanjuje rizik od infekcije. Važno je ne koristiti agresivne supstance poput alkohola, benzina ili vruće vode dok je krpelj još pričvršćen, jer to može podstaći izlučivanje patogena u krv.
- Zaključno, preventiva, redovni pregledi tela i prirodna zaštita su najbolji način da se izbegne neprijatno i potencijalno opasno iskustvo sa krpeljima. Kombinacija znanja, opreza i prirodnih sredstava može sačuvati zdravlje i omogućiti siguran boravak u prirodi.
