Podešavanje sata svake godine izaziva brojna pitanja o njegovoj svrsi, važnosti i uticaju na naš svakodnevni život. Rasprave o potrebi ove prakse postale su godišnja tradicija, a 2025. godina neće biti izuzetak. Iako su postojale inicijative za ukidanje sezonskog pomeranja kazaljki na satu, ta praksa i dalje ostaje na snazi, uz dva predviđena pomeranja u toku godine.
Pomeranje sata u 2025. godini: Ključni datumi
Prema ustaljenom rasporedu, satovi će se pomerati unapred i unazad u tačno određeno vreme:
- Ljetno računanje vremena počinje 30. marta 2025. godine. U 2:00 ujutro, satovi će se pomeriti unapred, na 3:00 ujutro, čime gubimo jedan sat sna. Ova promena donosi duže dnevne sate i više dnevne svetlosti u večernjim časovima.
- Zimsko računanje vremena vraća se 26. oktobra 2025. godine. Satovi će se tada pomeriti unazad, sa 3:00 na 2:00 ujutro, omogućavajući dodatni sat sna, ali i kraće dnevne sate.
Ove promene, iako se na prvi pogled čine jednostavnim, imaju značajne posledice po zdravlje, ekonomiju i društvo.
Zašto se satovi pomeraju?
Praksa sezonskog podešavanja sata prvobitno je uvedena kako bi se maksimalno iskoristila dnevna svetlost, posebno tokom letnjih meseci. Ideja je bila da se smanji potrošnja energije jer bi duži dnevni sati omogućili manje korišćenje veštačkog osvetljenja. Međutim, savremene studije su pokazale da su ove uštede minimalne. Uprkos tome, većina zemalja u Evropskoj uniji i dalje sledi ovaj princip.
Pitanje ukidanja pomeranja sata prvi put je ozbiljnije razmotreno 2018. godine, kada je Evropska komisija predložila da se prakse sezonskog pomeranja sata ukinu. Međutim, države članice nisu postigle dogovor o tome da li bi trebalo trajno zadržati letnje ili zimsko vreme, pa se pomeranje kazaljki nastavlja najmanje do 2026. godine.
Ko pomera satove, a ko ne?
Iako većina zemalja sveta još uvek prilagođava svoje satove, postoji značajan broj država koje su u potpunosti napustile ovu praksu. Među njima su:
- Rusija, Turska i Belorusija, koje su odlučile da trajno koriste letnje računanje vremena.
- Island, zbog svoje geografske pozicije, nema potrebu za sezonskim prilagođavanjem vremena.
U Evropskoj uniji, većina zemalja i dalje sprovodi sezonsko podešavanje, uključujući Bosnu i Hercegovinu.
Uticaj na zdravlje i svakodnevni život
Promena sata ima dalekosežne posledice, posebno na fiziološki ritam ljudi. Biološki ritam, poznat i kao cirkadijalni ritam, prirodno se prilagođava dnevnoj svetlosti. Kada dođe do naglih promena, poput pomeranja sata, može se pojaviti niz problema:
- Poremećaji sna, što može dovesti do hroničnog umora.
- Smanjena koncentracija i produktivnost na poslu ili u školi.
- Povećan rizik od zdravstvenih problema, poput kardiovaskularnih tegoba, zbog dodatnog stresa na organizam.
Stručnjaci savetuju nekoliko strategija kako bi se telo lakše prilagodilo ovim promenama:
- Postepeno prilagodite svoj raspored spavanja nekoliko dana pre promene sata.
- Izbegavajte kofein i teške obroke neposredno pre odlaska na spavanje.
- Iskoristite prirodno dnevno svetlo kako biste pomogli svom telu da se sinhronizuje sa promenjenim rasporedom.
Hoće li praksa pomeranja sata biti ukinuta?
Unatoč širokoj želji mnogih ljudi da se ova praksa ukine, pomeranje kazaljki na satu ostaće na snazi sve dok države Evropske unije ne postignu jedinstvenu odluku o standardizovanom vremenu. Trenutno, to znači najmanje još dve godine prilagođavanja.
Zaključak: Pripremite se za promene
Bez obzira na kontroverze koje okružuju pomeranje sata, 30. mart i 26. oktobar 2025. godine su datumi koje treba zabeležiti u kalendaru. Bilo da podržavate ovu praksu ili ne, važno je pripremiti se za promene koje dolaze i prilagoditi svoj raspored kako bi prelazak bio što lakši.
