Dijabetes, poznat i kao šećerna bolest, ubraja se među najučestalije hronične poremećaje današnjice. Ono što ovu bolest čini posebno podmuklom jeste činjenica da simptomi često nisu odmah očigledni, pa mnogi ljudi kasno postanu svesni da njihovo telo već trpi posledice. Stručnjaci upozoravaju da se rani znakovi mogu pojaviti na mestima gde ih retko povezujemo s bolešću – u očima i stopalima. Prepoznavanje tih simptoma može igrati ključnu ulogu u ranom otkrivanju i usporavanju razvoja bolesti.

Problem kasnog otkrivanja

Jedan od najvećih izazova kod dijabetesa jeste to što mnogi pacijenti nisu svesni problema dok ne dođe do ozbiljnog oštećenja funkcije gušterače. U tom trenutku bolest je već uznapredovala, a mogućnosti lečenja su ograničenije. Dugotrajno povišene vrednosti glukoze u krvi narušavaju normalno funkcionisanje različitih sistema u telu, a posledice su naročito vidljive na krvnim sudovima i nervima.

Britanska endokrinološkinja dr. Effie Cara, koja radi u bolnici Princess Grace, naglasila je da se često zanemaruju suptilne promene koje ukazuju na predijabetes ili rane faze bolesti. Te promene prvenstveno obuhvataju poremećaje u cirkulaciji i strukturi krvnih sudova.

Simptomi na stopalima i nogama

Jedan od prvih pokazatelja visokog šećera u krvi javlja se na donjim ekstremitetima. Kada krv postane “slatka”, dolazi do oštećenja sitnih perifernih krvnih sudova. Ovaj poremećaj cirkulacije najpre se ispoljava u stopalima i nožnim prstima. Posledica su različiti neprijatni simptomi poznati pod imenom periferna neuropatija.

Najčešći znaci uključuju:

• Utrnulost nožnih prstiju, uz osećaj da prsti gube osetljivost.

• Trnce i peckanje, koji se šire od prstiju prema stopalima.

• Bol u nogama, koja može biti oštra i probadajuća, ali i hronično prisutna.

• Gubitak osećaja bola – što znači da sitne povrede poput žuljeva ili posekotina mogu ostati neprimećene i prerasti u ozbiljne rane.

Ova stanja nisu bezazlena: nedostatak pravilnog osećaja u stopalima može dovesti do toga da osobe s dijabetesom ne primete infekcije ili oštećenja kože, što u ekstremnim slučajevima može rezultirati komplikacijama poput čireva ili čak amputacija.

Promene na očima

Dijabetes ne ugrožava samo noge – vid je jednako osjetljiv na posledice povišenog šećera u krvi. Sitne krvne žile u mrežnici (delu oka osetljivom na svetlost) podložne su oštećenju kada glukoza ostaje hronično povišena. Rezultat su poremećaji vida, a stanje se naziva dijabetička retinopatija.

Rani simptomi mogu biti suptilni:

• Zamagljen vid tokom naglih skokova šećera.

• Privremeno poboljšanje vida nakon normalizacije šećera.

• Dugoročno, stvaranje abnormalnih krvnih sudova u mrežnici, što može narušiti i centralni i periferni vid.

• Oticanje makule – centralnog dela oka odgovornog za precizan vid, što dodatno doprinosi progresivnom gubitku vida.

Važno je istaći da su oči jedno od prvih mesta gde se uočava tihi napredak bolesti, pa redovni oftalmološki pregledi igraju ključnu ulogu u prevenciji.

Bonus tekst – dodatno objašnjenje i proširenje teme

Pošto originalni članak ima manju dužinu, sledeći deo donosi šire razumevanje dijabetesa, njegovih simptoma, komplikacija i mogućnosti prevencije.

Šta je dijabetes?

Dijabetes melitus je hronična bolest u kojoj organizam ili ne proizvodi dovoljno insulina ili ćelije ne reaguju adekvatno na njegovu prisutnost. Insulin je hormon koji omogućava glukozi da uđe u ćelije i obezbedi energiju. Kada tog hormona nema dovoljno ili je njegov učinak oslabljen, glukoza ostaje u krvi i dolazi do hiperglikemije – stanja u kojem je šećer u krvi trajno povišen.

Glavne vrste dijabetesa:

1. Tip 1 dijabetes – nastaje kada imuni sistem uništi ćelije pankreasa koje proizvode insulin. Najčešće se javlja u detinjstvu ili mladosti.

2. Tip 2 dijabetes – povezan je s genetikom, ali i sa faktorima poput gojaznosti, loše ishrane i fizičke neaktivnosti. Najčešće pogađa odrasle, ali je sve češći i kod mladih.

3. Gestacijski dijabetes – pojavljuje se tokom trudnoće i obično nestaje nakon porođaja, ali povećava rizik za razvoj tipa 2 u budućnosti.

Dodatni rani simptomi

Pored promena u očima i nogama, postoje i drugi pokazatelji koje ljudi često zanemaruju:

• Stalna žeđ i pojačana potreba za vodom.

• Učestalo mokrenje, naročito noću.

• Naglo mršavljenje, iako apetit može ostati pojačan.

• Umor i slabost, bez vidljivog razloga.

• Sporo zarastanje rana i sklonost infekcijama.

Svaki od ovih simptoma može biti signal upozorenja koji upućuje na to da je vreme za testiranje glukoze u krvi.

Potencijalne komplikacije

Neliječeni ili loše kontrolisani dijabetes može izazvati ozbiljne posledice:

• Kardiovaskularne bolesti – povećan rizik od srčanog i moždanog udara.

• Nefropatija – oštećenje bubrega koje može dovesti do dijalize.

• Neuropatija – poremećaji živaca koji izazivaju bol, trnce i gubitak osećaja.

• Oftalmološke komplikacije – trajni gubitak vida.

• Dijabetičko stopalo – teško zarastajuće rane i infekcije koje mogu zahtevati amputaciju.

Prevencija i kontrola

Dijabetes tipa 1 se ne može sprečiti, ali tip 2 u velikom broju slučajeva jeste. Prevencija se zasniva na zdravom načinu života. Preporučuje se:

• Uravnotežena ishrana bogata povrćem, voćem, integralnim žitaricama i nemasnim proteinima.

• Redovna fizička aktivnost – najmanje 30 minuta vežbanja pet puta nedeljno.

• Održavanje zdrave telesne mase.

• Redovne kontrole šećera u krvi, posebno kod osoba sa porodičnom predispozicijom.

• Ograničavanje unosa alkohola i prestanak pušenja.

Dijabetes je bolest koja ne nastaje preko noći, već se razvija postepeno, ostavljajući jasne signale na telu. Oči i stopala spadaju među prva mesta gde se ti signali mogu uočiti. Ignorisanje ovih simptoma može dovesti do ozbiljnih i trajnih posledica. Zato je važno pratiti promene u organizmu, obavljati redovne medicinske kontrole i usvojiti zdrave navike koje mogu usporiti ili čak sprečiti razvoj bolesti.

Pravovremena reakcija je ključna: što ranije otkrijemo problem, veće su šanse da izbegnemo komplikacije i živimo kvalitetan život.