Francuska torta od šljiva pravi je užitak koji spaja jednostavnost pripreme s bogatim, sočnim ukusom. Zahvaljujući kombinaciji mekanog, vlažnog biskvita i zrelih šljiva, ovaj desert donosi dozu elegancije u svaki dan, bilo da ga poslužujete uz popodnevnu kafu ili kao deo svečanijeg obroka. Torta je nežna, voćna, lagano hrskava na vrhu i mirisna – savršen balans ukusa i teksture koji će zadovoljiti i najzahtjevnije sladokusce.
- Priprema počinje jednostavnim koracima, a rezultat je desert koji izgleda kao da dolazi iz najbolje francuske poslastičarnice. Prvo što treba uraditi jeste priprema osnovnog testa. U većoj posudi umutite dva jaja s prstohvatom soli dok ne postanu lagano penasta. Zatim dodajte šećer i vanilin šećer, pa nastavite s mućenjem dok se sve lepo ne poveže i smesa ne postane svetla i vazdušasta. U nju potom dodajte otopljeni maslac i jogurt, mešajući dok ne dobijete glatku smesu.
U drugoj posudi pomešajte brašno sa praškom za pecivo, prethodno ih prosijavši kako biste izbegli grudvice. Postepeno dodajte brašno u mokre sastojke, pažljivo mešajući kako biste dobili homogenu smesu srednje gustine, pogodnu za izlivanje u kalup.
- Paralelno s pripremom testa, pripremite i voće. Koristite 14 očišćenih i prepolovljenih suvih šljiva. Njihova bogata, koncentrisana aroma savršeno se slaže s biskvitom i daje karakterističnu, gotovo karamelizovanu notu svakom zalogaju. Ako imate sveže šljive, mogu se koristiti kao zamena, ali suve šljive ovom kolaču daju dodatnu dubinu ukusa.
Ne zaboravite ni na posip koji daje torti posebnu završnicu. U maloj posudi pomešajte brašno, šećer i hladan maslac, pa rukama utrljavajte sastojke dok ne dobijete mrvičastu strukturu sličnu krupnim mrvicama. Ovaj sloj će tokom pečenja postati lagano hrskav, dodajući kontrast mekoj unutrašnjosti kolača.
- Pećnicu prethodno zagrejte na 180 stepeni Celzijusa. Kalup za pečenje (najbolje prečnika 23 cm) obložite papirom za pečenje ili ga premažite maslacem. Sipajte pripremljeno testo u kalup i poravnajte površinu. Potom pažljivo poređajte šljive, s prerezanom stranom okrenutom nagore, pritiskajući ih blago u testo. Na kraju sve ravnomerno pospite pripremljenim posipom od mrvica.
Tortu pecite 35 do 40 minuta, odnosno dok čačkalica zabodena u sredinu ne izađe suva. Kora treba da dobije zlatnu boju, a šljive će postati mekane i sočne, oslobađajući svoj sirup koji se blago upija u biskvit. Nakon pečenja, ostavite kolač da se ohladi u kalupu desetak minuta, a zatim ga pažljivo izvadite i ostavite da se potpuno ohladi na rešetki.
- Kada se torta dovoljno ohladi, možete je seći na komade i poslužiti. Može se jesti samostalno ili u kombinaciji s kuglom vanila sladoleda ili malo šlaga, što će dodatno istaknuti njen bogat, voćni karakter. Idealna je za porodične ručkove, praznične trpeze ili jednostavno kao slatki predah tokom dana.
U ovoj torti nema nepotrebne komplikacije, ali je rezultat više nego zadovoljavajuć. Njena jednostavna priprema i prefinjen ukus čine je desertom kojem ćete se rado vraćati. Iako je inspirisana francuskom kuhinjom, lako se uklapa u svakodnevnu rutinu bilo koje domaće kuhinje. Francuska torta od šljiva dokazuje da vrhunski desert ne mora biti složen, već samo pripremljen s pažnjom i ljubavlju.
BONUS TEKST
- Mozak je složen organ koji svakodnevno zahtijeva pažnju, negu i balansiranu stimulaciju kako bi optimalno funkcionisao. Iako često zaboravljamo na njegove potrebe, postoje brojni načini na koje možemo poboljšati njegovo zdravlje i efikasnost. Nažalost, mnoge svakodnevne navike imaju štetan uticaj na mozak, a toga često nismo ni svesni. Preskakanje doručka ili konzumacija nezdrave hrane ujutru, izloženost stresu, multitasking poput vožnje dok pričamo telefonom, pušenje i stalna izloženost ekranima — sve to vremenom narušava našu mentalnu dobrobit.
Za pravilan rad mozga, važno je unositi hranljive namirnice sa malo masti, koje sadrže potrebne mikronutrijente. Iako su slatkiši često na lošem glasu, nije ih potrebno potpuno izbaciti. Tamna čokolada i prirodni kakao, umereno konzumirani, mogu čak imati blagotvoran efekat. Neurohirurg sa više od pet decenija iskustva, profesor Alexandru Vlad Ciurea, ističe da je mozak naročito „osetljiv“ na osmeh – on ga podstiče i pokreće na rad, gotovo kao gorivo za dušu.
