Priprema ovog kolača prvi put može izazvati malu dozu nesigurnosti, ali recept je toliko jednostavan, a rezultat toliko ukusan, da ćete ga sigurno uvrstiti među omiljene poslastice. Kombinacija čokolade, laganog biskvita i bogate kreme savršen je spoj za sve ljubitelje slatkog. Pored toga što je ukusan, ovaj kolač je i brz za pripremu, što ga čini idealnim izborom za dane kada želite nešto slatko, ali nemate previše vremena.
- Za izradu biskvita biće vam potrebno sledeće: 100 grama šećera, 200 grama margarina, 100 grama čokolade za kuvanje, 4 kašike brašna, jedno pakovanje praška za pecivo i 4 jaja. Prvi korak u pripremi biskvita podrazumeva da se žumanca dobro umute sa šećerom, dok masa ne postane svetla i penasta. U tu smesu potom se dodaju otopljeni margarin i otopljena čokolada, koji prethodno treba blago rashladiti da ne bi skuhali jaja.
Kada se sve dobro sjedini, u smesu se dodaje brašno pomešano sa praškom za pecivo, mešajući lagano kako bi masa ostala vazdušasta. Posebno se od belanaca napravi čvrst sneg, koji se postepeno i pažljivo, bez miksera, umeša u ostatak smese. Ovaj korak je važan kako bi biskvit bio mekan i vazdušast.
- Pripremljena smesa se potom sipa u pleh dimenzija oko 20×35 cm, koji može biti obložen papirom za pečenje ili podmazan i pobrašnjen. Biskvit se peče u prethodno zagrejanoj rerni na 180 stepeni, u trajanju od oko 20 minuta. Ipak, preporučuje se da tokom pečenja proverite da li je kora gotova tako što ćete je probosti viljuškom – ako izlazi suva, biskvit je gotov.
Za pripremu kreme koristi se 200 grama čokolade za kuvanje, pola litra slatke pavlake i jedna supena kašika šećera. Svi sastojci se stavljaju na laganu vatru i mešaju dok se ne sjedine i ne dođu do tačke ključanja. Važno je da se masa stalno meša kako ne bi zagorela. Kada je krema gotova, ostavlja se nekoliko trenutaka da se prohladi, ali mora biti još topla kada se sipa preko kolača.
- Nakon što se biskvit ispeče, treba ga više puta izbosti viljuškom, kako bi krema bolje prodrla u njega. Topla krema se potom polako sipa preko još toplog biskvita. Iako će se u tom trenutku možda činiti da je krema previše tečna, nema razloga za brigu – kako se hladi, tako će se postepeno zgušnjavati.
Kolač se najpre ostavlja da se ohladi na sobnoj temperaturi, a zatim se stavlja u frižider na najmanje pet sati. Ovo vreme je dovoljno da se krema lepo stegne i da se svi ukusi prožmu. Po želji, u fil se može dodati i malo rendane narandžine kore, što će kolaču dati osvežavajuću notu i dodatnu aromu koja se savršeno slaže sa čokoladom.
- Ovaj kolač je savršen za posluženje gostima, kao desert nakon ručka ili kao slatko zadovoljstvo uz popodnevnu kafu. Njegova jednostavnost u pripremi i fantastičan ukus garantuju da će vam postati jedan od omiljenih recepata, koji ćete rado deliti sa porodicom i prijateljima.
BONUS TEKST
Đorđe Balašević bio je umetnik čije delo prevazilazi granice običnog muzičkog izražaja. Njegova sposobnost da ujedini pesničku dušu sa muzičkom formom učinila ga je jedinstvenim na prostorima bivše Jugoslavije. On nije bio samo kantautor, već hroničar emocija, nežni tumač ljudske patnje, radosti, čežnje i nade. Njegove pesme ostaju duboko urezane u kolektivnu svest miliona ljudi, ne samo zbog melodija koje prate stihove, već zbog toga što su te reči govorile ono što mnogi osećaju, a retko ko ume da izrazi.
- U mnoštvu pesama koje je stvorio, mnogi njegovi poštovaoci kao najemotivniju izdvajaju onu nastalu 1993. godine, u jeku krvavog građanskog rata koji je razorio bivšu zajedničku državu i ostavio duboke rane među narodima koji su dotad delili prostor, istoriju i svakodnevicu. U tom kontekstu, Balaševićeva pesma „Čovek sa Mesecom u očima“, objavljena na albumu „Jedan od onih života“, izdvaja se kao snažna umetnička reakcija na razaranje, gubitak i tugu koju su ljudi s obe strane fronta trpeli.
Pesma nije direktno politička, niti upire prstom u krivce. Umesto toga, ona svedoči o besmislu sukoba i posledicama koje ostaju iza eksplozija i pucnjeva – praznina u srcima, pustoš u gradovima i rana koja se ne vidi spolja, ali tinja iznutra. Balašević koristi bogatu simboliku da bi dočarao atmosferu rata i gubitka. Jabuka pogođena gromom, tišina koja vlada tamo gde je nekada bilo živo, sve to postaje pozornica za priču o čoveku čije oči, kao ogledala, odražavaju svetlost meseca – svetlost koja ne greje, već podseća na ono što je izgubljeno.
- U toj slici, čovek sa Mesecom u očima nije stvarna osoba, već simbol svih onih koji su izgubili nešto – grad, porodicu, identitet, ili sopstvenu prošlost. Balašević koristi poetske slike da bi nas podsetio na suštinsku ljudsku ranjivost. Svaka strofa odiše emocionalnim nabojem, a muzička podloga samo pojačava osećaj melanholije i introspekcije.
