Ovaj recept za pohanu cvjetaču u kombinaciji sa satarašem je prava kulinarska ideja za sve koji traže ukusan, hranljiv i lagan obrok koji se može pripremati tokom cele godine. Pored toga što ne sadrži meso, jelo je izuzetno ukusno, bogato teksturama i aromama, a zahvaljujući načinu pripreme ne upija previše masnoće. Idealan je izbor za vegeterijance, ali i za one koji žele obrok sa manje kalorija i više svežih sastojaka.
Sastojci za pohanu cvjetaču:
-
1 srednja glavica cvjetače
-
4 dl vode (za kuvanje)
-
100 g višenamenskog brašna
-
100 g prezli + 20 g naribanog parmezana
-
2 do 3 jaja
-
2 g mešavine začina (so, biber, suvi biljni začin)
-
Prstohvat muškatnog oraščića
-
Ulje za prženje (maslinovo ili suncokretovo)
Priprema cvjetače:
-
Cvjetaču odvojite na manje cvetove, pazeći da ne budu previše sitni kako se ne bi raspali tokom kuvanja i paniranja.
-
U lonac sipajte 4 dl vode, ubacite cvjetaču i pustite da voda proključa. Poklopite i kuvajte na srednje jakoj vatri oko 5 minuta. Povremeno promešajte.
-
Nakon kuvanja, cvjetaču pažljivo izvadite i ostavite da se hladi na tanjiru desetak minuta. Nemojte bacati vodu – poslužiće kao temeljac za sataraš.
-
Pripremite tri posude za paniranje:
- U prvu stavite brašno pomešano s naribanim parmezanom.
-
-
U drugu umutite jaja sa začinima i malo muškatnog oraščića.
-
U treću stavite prezle.
-
-
Svaki cvet cvjetače uvaljajte redom – prvo u brašno, zatim u jaja, pa na kraju u prezle.
-
U tiganju zagrejte ulje i pržite panirane cvetove dok ne postanu zlatno-smeđi. Ostavite ih da se ocede na papirnim ubrusima.
Sataraš kao prilog:
-
U tiganj sipajte malo maslinovog ili suncokretovog ulja.
-
Dodajte seckane paprike i kratko ih propržite.
-
Zatim dodajte naseckani crni luk i propržite zajedno nekoliko minuta.
-
Preko povrća stavite prepolovljene sveže rajčice kojima ste prethodno odstranili središnji deo. Poklopite i kuvajte još 5 minuta na srednjoj vatri, koristeći vodu u kojoj se kuvala cvjetača.
-
Kada se rajčice skuvaju, lagano ih pritisnite varjačom da ispuste sok. Po želji ih možete i blago usitniti kako biste dobili kompaktniju smesu.
-
Dodajte malo šećera (za ublažavanje kiselosti rajčica), prstohvat soli i dodatne začine po želji.
-
Kuvajte još nekoliko minuta, vodeći računa da ne prekuvate – treba da ostane malo teksture.
Saveti:
-
Ako vam je ostalo jaja i prezli od pohanja, slobodno ih dodajte u sataraš – to će mu dati bogatiju strukturu i sprečiti bacanje namirnica.
-
Sataraš možete pripremiti unapred, a samo završiti kratkim zagrevanjem kad je cvjetača gotova.
-
Ova kombinacija ne zahteva dodatni hleb ni prilog, jer je kompletna sama po sebi.
Posluživanje:
Pohanu cvjetaču poslužite uz topli sataraš. Jelo izgleda primamljivo, lepo miriše i vrlo je zasitno iako ne sadrži meso. Idealno za ručak, večeru ili kada vam dolaze gosti koji vole laganu, a ukusnu hranu. Prijatno!
BONUS TEKST
Kvasac, sastojak koji se gotovo svakodnevno koristi u pripremi hleba i peciva, ima i jedno sasvim neočekivano, ali izuzetno korisno svojstvo – može da posluži kao snažno i prirodno đubrivo za biljke. I dok ga većina povezuje isključivo s kuhinjom, baštovani su već odavno prepoznali njegove blagodeti za rast i zdravlje biljaka. Bilo da je u pitanju svež ili suvi kvasac, njegova primena u baštovanstvu može značajno poboljšati izgled i vitalnost sobnog i baštenskog bilja.
- Uloga kvasca u rastu biljaka temelji se na njegovoj sposobnosti da aktivira mikrobiološku aktivnost u zemljištu. Naime, kvasac sadrži korisne mikroorganizme koji, kada se unesu u zemlju, pomažu u razgradnji organskih materija i oslobađanju hranljivih sastojaka koji su biljkama potrebni za zdrav rast. Osim toga, kvasac utiče na regulaciju fitohormona – prirodnih regulatora rasta u biljkama – i jača imunitet biljke, čineći je otpornijom na štetne mikroorganizme, gljivice i neke insekte.
Koristi se i kao prirodna zaštita protiv napasnika kao što su lisne vaši, pauci i komarci, a njegov miris i prisustvo u zemljištu mnogim štetočinama smeta, pa se povlače s tretiranih biljaka. Osim zaštite, ono što posebno oduševljava jeste to što kvasac stimuliše rast – od korena do vrhova – zahvaljujući pojačanoj apsorpciji hranljivih materija iz zemljišta. Biljke brže razvijaju listove, dobijaju intenzivniju boju, a plodovi postaju zdraviji i bogatiji.
