Ljubitelji povrtarstva koji svake godine s nestrpljenjem iščekuju sezonu paradajza često se susreću s izazovima u njegovom uzgoju. Ipak, postoje oni retki pojedinci kojima uspeva da iz sezone u sezonu ubiraju bogate i kvalitetne prinose, i to na prirodan način. Jedna žena, iskusna baštovanka, odlučila je da podeli svoje iskustvo i tajnu uspešnog uzgoja paradajza, koja joj je donela priznanje i zavist celog komšiluka. Njen savet se oslanja na jednostavne principe, ali se pokazao izuzetno delotvornim u praksi, naročito kada se primeni dosledno.
- Pre svega, ističe važnost da se pre same sadnje utvrdi koja je vrsta paradajza u pitanju. Nije isto saditi sorte koje su pogodne za balkon i one koje zahtevaju otvoren prostor ili plastenik. Savetuje se da se konsultujete sa stručnjakom prilikom kupovine rasada, jer prava lokacija i način sadnje u mnogome određuju budući uspeh. Paradajz je biljka koja zahteva puno svetlosti i dobru prozračnost, te je potrebno da mesto za sadnju ima najmanje deset sati direktnog sunčevog svetla dnevno. Prilikom sadnje treba ostaviti dovoljno prostora između biljaka kako bi vazduh mogao nesmetano da cirkuliše, jer upravo loša ventilacija pogoduje razvoju bolesti.
Izbor sadnice je takođe ključan. Preporučuje se da rasad ima jasno zelenu boju, razgranatu strukturu i čvrst koren. Više grana podrazumeva i veći broj plodova, pa se time povećava potencijal prinosa. Zdrav i razvijen rasad ima mnogo veće šanse da se razvije u snažnu biljku koja će izneti sezonu bez većih problema.
- Zanimljiv savet koji retko ko praktikuje jeste sadnja u dve faze. Prva sadnja se obavlja u uobičajenom terminu, a tri nedelje kasnije se zasadi druga tura na istoj lokaciji. Na taj način se produžava sezona berbe, ali se i smanjuje rizik od toga da celokupan zasad strada zbog nepovoljnih vremenskih uslova. Budući da klima postaje sve nepredvidivija, ova strategija omogućava veću sigurnost i kontinuitet u snabdevanju plodovima.
Protiv bolesti i štetočina savetuje se korišćenje plavog kamena, koji je bezbedan i za biljku i za plodove, a pokazuje odlične rezultate u prevenciji problema. Zalivanje je važno u sušnim periodima, ali mora se raditi pažljivo – najbolje je to učiniti ujutru ili uveče, kako bi se izbegle visoke temperature koje mogu izazvati isparavanje i oštećenja na biljci. Voda treba da ide direktno u zemlju, nikako na lišće, jer se time smanjuje rizik od gljivičnih oboljenja.
- Kad paradajz počne da raste, važno je obratiti pažnju na grane koje ne nose cvetove ili ih imaju vrlo malo. Takve grane troše dragocenu energiju biljke i treba ih odstraniti kako bi se više hrane usmerilo ka plodonosnim delovima. Kada plodovi krenu da se formiraju, biljci je potrebna dodatna ishrana. Kompost ili drugo organsko đubrivo postavljeno oko stabla pomoći će razvoju krupnijih i zdravijih plodova.
Berbu treba obavljati na vreme. Plodove treba brati kada dostignu punu veličinu i boju, jer ukoliko se ostave da prezru na stablu, mogu početi da trule i prenesu bolesti na ostale zdrave plodove. Na kraju, možda najzanimljiviji deo njenog saveta je otkrivanje male, ali značajne tajne: ako želite da paradajz ima bolji i puniji ukus, u njegovoj blizini zasadite peršun. Ova kombinacija doprinosi aromi plodova i može napraviti razliku u kvalitetu ukusa.
- Ovaj pristup uzgoju paradajza pokazuje da uspeh ne zavisi samo od sreće, već i od pažnje, pravilnog planiranja i posvećenosti. Prirodan, promišljen uzgoj i primena jednostavnih trikova mogu rezultirati zdravim biljkama i obilnim rodom, čak i u najobičnijoj kućnoj bašti.
