Ako tražite recept za ukusan i brz doručak, bez potrebe za kvascem ili dugim čekanjem, suve krafne bez ulja u testu su pravi izbor. Ova lagana verzija krafni, idealna i za doručak i kao dodatak popodnevnom čaju, savršeno spaja jednostavnost pripreme sa zadovoljavajućim ukusom. Ono što ih čini posebnima jeste što se prave bez kvasca, pa nema potrebe za dizanjem testa, a zahvaljujući jogurtu, ostaju mekane iznutra i zlatno hrskave spolja.
Za pripremu ovih krafni potrebni su osnovni sastojci koje većina već ima kod kuće:
– 1 šolja jogurta (200 ml), – 1 jaje, – 2 kašike maslinovog ulja, – 1 kašičica soli, – 1 paketić praška za pecivo, – oko 3 šolje brašna (dodaje se postepeno tokom mešanja), – i ulje za prženje.
- Priprema počinje tako što se u velikoj posudi sjedine jogurt, jaje, maslinovo ulje, so i prašak za pecivo. Važno je da se svi sastojci dobro promešaju kako bi se dobila ujednačena tečna masa. Nakon toga se postepeno dodaje brašno – najpre šolja po šolja – dok se ne dobije mekano, elastično testo koje se ne lepi za ruke. Kada je testo gotovo, ostavi se da odmori oko 10 minuta, što omogućava sastojcima da se lepo povežu i da testo dobije na elastičnosti.
Nakon što je odstajalo, testo se prenosi na blago pobrašnjenu površinu i razvlači oklagijom do željene debljine, u proseku oko pola centimetra. Oblikovanje krafni može se obaviti na različite načine – koristeći čašu, okrugli kalup, pa čak i rezač za picu ako želite kvadratne ili trouglaste oblike. Mogućnosti su brojne, u zavisnosti od toga kako želite da izgledaju vaše krafne.
- Sledeći korak je prženje. U dublju tavu se sipa ulje u količini dovoljnoj da krafne mogu plivati, i zagreva se na srednjoj vatri. Kada je ulje dovoljno vruće, krafne se pažljivo spuštaju u tavu i prže sa obe strane dok ne dobiju lepu zlatno-smeđu boju. Tokom prženja važno je da temperatura ulja ostane stabilna, kako bi se krafne ravnomerno ispržile bez da upiju previše masnoće. Gotove krafne se vade pomoću rešetkaste kašike i ostavljaju da se ocede na papirnim ubrusima.
Ove krafne su najbolje dok su još tople, a mogu se služiti uz različite dodatke – od slanih kao što su sir ili ajvar, do slatkih varijanti uz džem, med ili čak čokoladni namaz. Ukoliko želite, možete ih pre služenja posuti šećerom u prahu ili cimetom za dodatni ukusni doživljaj.
Ovaj recept ne samo da je jednostavan i brz, već je i vrlo prilagodljiv. Po želji možete dodati začine poput origana ili belog luka u testo za slanu verziju, ili vanilu i šećer za slatku varijantu. Savršen je za one trenutke kada vam se jede nešto domaće, sveže i mirisno, a nemate vremena za komplikovane recepte. Idealno rešenje za jutarnju užurbanost ili večernje opuštanje uz čaj.
BONUS TEKST
Proces pripreme domaćeg jabučnog octa počinje sa samim jabukama. Važno je koristiti neoguljene jabuke jer se u kori i oko peteljki nalazi najviše prirodnih kvasaca koji podstiču fermentaciju. Jabuke je potrebno samleti ili dobro istući kako bi pustile sok. Dobijena masa se zatim procedi, a sok se sakuplja u odgovarajuću posudu.
- Sok od jabuka se zatim ostavlja da provri, čime se započinje proces vrenja. Ovaj korak je ključan jer omogućava transformaciju prirodnog šećera iz jabuka u alkohol, a zatim u sirćetnu kiselinu, što daje octu njegov karakterističan ukus i miris. Nakon što se proces vrenja završi, tečnost se još jednom procedi da bi se uklonile sve eventualne čestice koje bi mogle ometati dalji proces fermentacije.
Sledeći korak podrazumeva mešanje proceđenog soka sa istom količinom vode – po litru svake tečnosti. Ova razblažena smesa se potom sipa u staklene boce koje se moraju dobro zatvoriti. Boce se čuvaju na tamnom mestu, pri umerenoj temperaturi, kako bi fermentacija mogla nesmetano da se nastavi. Period zrenja može trajati nekoliko nedelja do nekoliko meseci, zavisno od temperature i količine šećera u jabukama.
- Kada je ocat spreman, može se koristiti za razne namene, a jedna od najpoznatijih je prirodno uklanjanje virusnih bradavica. Ove neugodne kožne izrasline izaziva humani papiloma virus (HPV), a jabučni ocat se pokazao kao jedno od efikasnih prirodnih sredstava za njihovo uklanjanje.
