Nakon što skuvamo jaja, većina ljudi ima naviku da vodu u kojoj su se kuvala jednostavno baci u odvod. Naizgled obična tečnost koju više ne treba koristiti često završava u sudoperi bez razmišljanja. Ipak, stručnjaci upozoravaju da bi trebalo prekinuti sa tom navikom, jer voda preostala nakon kuvanja jaja može imati značajnu primenu u domaćinstvu, naročito kada je reč o nezi biljaka.
Dok kuvanje hrane često podrazumeva bacanje preostale vode – kao što je slučaj s vodom u kojoj se kuva testenina – manje je poznato da voda od kuvanih jaja sadrži korisne minerale koji mogu služiti kao prirodno đubrivo. Ova voda u sebi nosi dragocene sastojke koji se oslobađaju iz ljuske jaja tokom procesa kuvanja, a koji su naročito korisni za biljke.
- Ljuske jaja bogate su kalcijumom – mineralom ključnim za pravilan rast biljaka. Naime, ljuske sadrže oko 380 miligrama kalcijuma po gramu, a deo tog kalcijuma se tokom kuvanja prenese u vodu. Kada se voda ohladi, može se iskoristiti za zalivanje biljaka, čime se one na prirodan način snabdevaju ovom važnom hranljivom materijom.
Kalcijum igra višestruko važnu ulogu u razvoju biljaka. On doprinosi jačanju ćelijskih zidova, omogućava pravilno funkcionisanje enzima i povećava otpornost biljaka na bolesti i stres. Nedostatak kalcijuma, iako relativno redak u prirodnim uslovima, može se ipak javiti i manifestuje se kroz niz simptoma. Najčešći među njima su suvi i “sprženi” vrhovi listova, žućenje listova, zastoje u rastu, kao i različite deformacije.
- Osim što pomaže u jačanju biljnih tkiva, kalcijum je ključan i za održavanje odgovarajuće pH vrednosti zemljišta. Kada je pH zemljišta uravnotežen, biljke imaju mogućnost da efikasno upijaju sve druge esencijalne hranljive materije. Time se stvara optimalno tlo za njihov zdrav rast i razvoj. Voda od kuvanja jaja može na prirodan način doprineti očuvanju tog balansa, čineći je vrednim dodatkom rutini zalivanja biljaka.
Korišćenje ove vode ne mora biti ograničeno samo na sobne biljke. Ako posedujete vrt, baštu ili povrtnjak, ista voda može se koristiti i na otvorenom prostoru. Time se dodatno podržava održiva praksa u domaćinstvu, jer se umesto bacanja iskorišćava prirodan izvor hranljivih materija. Važno je, međutim, da se voda koristi tek kada se potpuno ohladi kako ne bi oštetila biljke.
- Ova jednostavna praksa ne samo da štedi resurse, već i doprinosi zdravlju biljaka bez upotrebe komercijalnih đubriva. Osim toga, reciklaža vode na ovakav način podržava održivi stil života i smanjuje otpad. Tako voda, koja se do sada smatrala bezvrednom, može postati vredan saveznik u očuvanju zdravog biljnog sveta u vašem domu ili dvorištu.
Zato sledeći put kada kuvate jaja, nemojte brzopleto izliti vodu u sudoperu. Umesto toga, ostavite je da se ohladi, a zatim je iskoristite za zalivanje biljaka. Vaše biljke će vam biti zahvalne, a vi ćete napraviti mali, ali značajan korak ka održivijem načinu života.
BONUS TEKST
S dolaskom toplijih dana, mnogima od nas uživanje u prirodi i opuštanje u vlastitom domu mogu narušiti neželjeni gosti – insekti poput muha, komaraca i žohara. Njihovo prisustvo ne samo da može biti iritantno, već može izazvati i alergijske reakcije, infekcije ili jednostavno – pokvariti raspoloženje. Srećom, postoji niz prirodnih i učinkovitih načina da se ovi nametnici udalje bez upotrebe agresivnih hemikalija.
Jedna od najučinkovitijih metoda uključuje jednostavnu zamku od šećera i kvasca, koju svatko može pripremiti kod kuće. Potrebno je:
-
5 žlica šećera
-
1 šalica vode
-
1 žlica kvasca
-
plastična boca od 2 litre
U malom loncu se voda i šećer zagrijavaju dok se šećer ne otopi. Nakon toga se dodaje kvasac. Smesa se ulije u plastičnu bocu kojoj je uklonjen vrh i okrenut poput lijevka prema dolje. Boca se zatim zamota u tamnu tkaninu ili karton i postavi u prostor gdje se insekti najčešće pojavljuju. Fermentacija privlači insekte, ali ih ne pušta da izađu – tako se prostor efikasno čisti od letećih napasnika.
