Krafne su jedan od onih deserata koji bude nostalgiju, budi apetit i često nas vraćaju u detinjstvo. Njihova meka, prozračna unutrašnjost i zlatno-pečena spoljašnjost čine ih pravom poslasticom za sve generacije. Iako ih danas najčešće konzumiramo u slatkoj varijanti, njihova priča ima mnogo bogatiju istoriju nego što bismo na prvi pogled pretpostavili.
- Zanimljivo je da krafne imaju korene koji sežu još u antičko doba. U staroj Grčkoj i Rimu pripremale su se pržene kuglice testa koje su se služile sa medom ili vinom, ali su tek u srednjem veku u Evropi dobile formu sličnu današnjoj. Tokom 15. veka krafne su postale popularne širom Evrope, naročito u Nemačkoj, Engleskoj i Nizozemskoj. Ipak, u to vreme nisu bile isključivo slatke. Zbog nestašica šećera u nekim regijama, naročito u Nemačkoj, favorizovane su slane verzije koje su često bile punjene mesom ili gljivama, predstavljajući svojevrsni prženi zalogaj koji je bio pristupačan i zasitan.
Dolaskom nizozemskih doseljenika u Ameriku, krafne su pronašle novi dom. Tu su brzo postale omiljene, a slatke varijante su počele da preovlađuju, naročito s pojavom industrijskog šećera i raznih glazura, punjenja i preliva koji su dodatno doprineli njihovoj privlačnosti. U Americi su krafne dobile kultni status, pa ih danas tamo nalazimo u nebrojenim varijacijama – s čokoladom, vanilom, džemom, kremom, šarenim mrvicama i još mnogo toga.
- Uprkos modernizaciji, izrada domaćih krafni zadržala je svoju draž. Priprema je jednostavna, ali zahteva strpljenje i preciznost. Za pripremu savršenih domaćih krafni, ključno je koristiti kvalitetne sastojke i pridržavati se nekoliko osnovnih koraka.
Za početak, brašno se pomeša sa šećerom, suvim kvascem i prstohvatom soli. Zatim se dodaje mleko u prahu, koje daje dodatnu punoću ukusu, i maslac sobne temperature. U posebnoj posudi se žumanjak pomeša sa ledenom vodom – ovaj korak je važan jer hladna voda pomaže da se testo bolje razvije i ostane elastično.
- Nakon što se svi sastojci sjedine, testo treba dobro umesiti dok ne postane glatko i podatno. Možete ga i istući rukama o radnu površinu kako biste podstakli razvijanje glutena, što će doprineti njegovoj mekoći. Testo se zatim podeli na 12 jednakih delova i formiraju se kuglice. Svaka kuglica se blago pospe brašnom i ostavi da naraste oko 40 minuta, pri čemu je važno da testo bude pokriveno dok se ne formira lepa, vazdušasta struktura. Desetak minuta pre kraja dizanja, skida se krpa da bi se testo dodatno osušilo i bolje formiralo spoljašnjost tokom prženja.
Krafne se prže u dubokom ulju zagrejanom na odgovarajuću temperaturu. Neophodno je da ulje ne bude ni previše vruće ni previše mlako – u suprotnom će ili izgoreti spolja, a ostati sirove iznutra, ili će upiti previše masnoće. Kada poprime zlatno-smeđu boju, vade se na papirni ubrus kako bi se upio višak ulja.
- Nakon hlađenja, dolazi najslađi deo – punjenje. Krafne se mogu puniti prema sopstvenom ukusu, ali čokoladni fil ostaje jedan od najomiljenijih. Možete koristiti krem od lešnika, kuvan čokoladni fil, pa čak i klasičnu čokoladu otopljenu sa malo mleka i putera.
Rezultat je savršen spoj mirisa, ukusa i teksture – spolja blago hrskave, iznutra meke i tople, s bogatim punjenjem koje se topi u ustima. Bilo da ih pripremate za nedeljni doručak, praznik ili kao poslasticu bez posebnog povoda, domaće krafne nikada neće izaći iz mode. One nisu samo ukusna poslastica, već i deo tradicije koji povezuje prošlost sa sadašnjošću – i u svakom zalogaju nosi dozu topline doma.
