Mozak je složen organ koji svakodnevno zahtijeva pažnju, negu i balansiranu stimulaciju kako bi optimalno funkcionisao. Iako često zaboravljamo na njegove potrebe, postoje brojni načini na koje možemo poboljšati njegovo zdravlje i efikasnost. Nažalost, mnoge svakodnevne navike imaju štetan uticaj na mozak, a toga često nismo ni svesni. Preskakanje doručka ili konzumacija nezdrave hrane ujutru, izloženost stresu, multitasking poput vožnje dok pričamo telefonom, pušenje i stalna izloženost ekranima — sve to vremenom narušava našu mentalnu dobrobit.
- Za pravilan rad mozga, važno je unositi hranljive namirnice sa malo masti, koje sadrže potrebne mikronutrijente. Iako su slatkiši često na lošem glasu, nije ih potrebno potpuno izbaciti. Tamna čokolada i prirodni kakao, umereno konzumirani, mogu čak imati blagotvoran efekat. Neurohirurg sa više od pet decenija iskustva, profesor Alexandru Vlad Ciurea, ističe da je mozak naročito „osetljiv“ na osmeh – on ga podstiče i pokreće na rad, gotovo kao gorivo za dušu.
Profesor Ciurea je obavio više od 23.000 operacija na mozgu i lečio pacijente različitih uzrasta, uključujući i novorođenče od svega dva dana. Njegovo bogato iskustvo ga je dovelo do zaključka da su štetne navike najčešći uzrok bolesti mozga. Ističe da ljudi sve više zavise od mobilnih telefona, televizora i društvenih mreža, čime gube kontakt sa realnim svetom i međuljudskim odnosima. Izolacija i digitalna pasivnost dovode do postepenog propadanja kognitivnih funkcija.
- Zdravlje mozga može se očuvati uz jednostavne promene u svakodnevnim navikama. Početak dana može značajno uticati na njegovo funkcionisanje. Buđenje ranije nego inače, otvaranje prozora, duboko disanje, lagana fizička aktivnost i konzumacija dve čaše mlake vode pomažu da se mozak „probudi“. Prva čaša pokreće varenje, a druga osvežava telo i um. Tokom sna, mozak ostaje aktivan, obrađuje informacije i povezuje misli. Ukoliko se pred spavanje suočimo s problemom, moguće je da ćemo ujutru imati jasnije rešenje — rezultat noćne obrade informacija.
Doručak je izuzetno važan za mentalne funkcije. Trebalo bi ga jesti polako, bez žurbe, u mirnom okruženju, daleko od buke i ekrana. Kvalitetan doručak pruža telu i mozgu potrebnu energiju za ostatak dana. Mozak ne voli masnu hranu, ni meso u velikim količinama. Ukoliko se meso konzumira, trebalo bi da bude nemasno, poput piletine, ćuretine ili ribe. Takođe, poželjno je izbegavati prekomeran unos soli i masti. Povremeno uživanje u težoj hrani, na primer tokom praznika, nije problem, ali svakodnevna upotreba može biti štetna.
- Što se tiče slatkiša, mozak voli prirodne izvore energije, poput meda i tamne čokolade, dok rafinisani šećer ne donosi nikakvu korist. Večera bi trebalo da bude lagana i uravnotežena. Važno je naučiti prepoznati trenutak kada je telo sito, kako bi se izbeglo prejedanje, naročito u večernjim satima. Hidratacija je još jedan ključan faktor. Najbolje je piti običnu vodu i povremeno prirodne sokove, dok gazirana pića treba svesti na minimum.
Mozak je najaktivniji u dva perioda tokom dana – između 10 i 12 sati, te između 16 i 18 sati. Ako tada osetite umor, kafu možete konzumirati umereno, najbolje sporim tempom. Osmeh je, prema rečima profesora Ciurea, najbolji saveznik mozga – jednostavan, dostupan svima, a moćan alat za borbu protiv stresa i depresije.
- Mentalna aktivnost mora biti konstantna. Vežbanje memorije, radoznalost, rješavanje zagonetki, komunikacija i svakodnevno učenje deluju kao „trening“ za mozak. Gledanje edukativnog sadržaja, rešavanje ukrštenica, šetnje, otkrivanje novih mesta i aktivnosti poput plesa značajno doprinose očuvanju mentalnog zdravlja i prevenciji bolesti poput Alchajmerove. Posebno se ističe pozitivni uticaj plesa, za koji je dokazano da odlaže pojavu neurodegenerativnih bolesti.
