- Imala sam samo osam godina kada je moj razred organizovao božićnu razmenu poklona. To je bio događaj kojem su se svi moji drugari neizmerno radovali – dan kada ćemo jedni drugima darivati pažljivo upakovane poklone, s nadom da ćemo zauzvrat dobiti nešto posebno. Ipak, za mene je to bilo doba ispunjeno strepnjom i brigom, jer moja porodica tada nije imala dovoljno novca da kupi poklon.
Dok su moji vršnjaci sa uzbuđenjem birali i pakovali šarene paketiće, ja sam znala da ne mogu računati na pomoć svojih roditelja. U našem domu svaki dinar je bio pažljivo planiran, i poklon za razrednog druga jednostavno nije bio moguća stavka. Ipak, nisam želela da izneverim očekivanja niti da budem jedina koja neće učestvovati.
- Nakon mnogo razmišljanja, odlučila sam da poklonim ono što sam jedino mogla – staru očevu knjigu. Bila je to lepa knjiga sa tvrdim koricama, i činilo mi se da ima neku vrednost. Zamotala sam je u reciklirani papir, onaj koji je ostao od prošlih praznika, i uložila sam trud da izgleda što lepše. Poklonila sam je devojčici iz razreda koju nisam dobro poznavala, ali sam se nadala da će joj se svideti.
U zamenu, dobila sam najlepšu Barbie lutku koju sam ikada videla. Bila je nova, sjajna, sa savršenom kosom i odećom. Bila sam preplavljena osećanjima – istovremeno sam osećala zahvalnost, sram, tugu i radost. Ali kada je devojčica otvorila moj poklon i videla knjigu, njene oči su se ispunile suzama. Počela je da plače. Nisam znala da li zbog razočaranja ili iz nekog drugog razloga.
- Sutradan se u školi pojavila njena majka. Bila je ozbiljna i tražila je da razgovara sa mnom. Uplašila sam se, misleći da sam napravila nešto pogrešno. Ali kada me ugledala, njen izraz lica se potpuno promenio. Nasmešila se, prišla mi blago i uručila mi torbu punu poklona – Barbie auto, Ken lutku i prelepu blagdansku odeću za moju novu lutku. Bila sam u šoku, a emocije su me potpuno preplavile.
Zatim mi je tiho rekla da ostanem nakon škole, jer želi da me povede na ručak zajedno sa svojom ćerkom. Nisam mogla da verujem da ću prvi put u životu posetiti restoran. Bilo je to moje prvo takvo iskustvo – jelo koje nisam jela kod kuće, stolovi prekriveni belim stolnjacima, svetla i topla atmosfera. Bilo je posebno.
- Njena ćerka, koja je prethodnog dana plakala, sada mi se osmehivala i počela da priča sa mnom. Tako je počelo naše prijateljstvo koje je raslo tokom godina. Postale smo bliske, delile tajne, radovale se zajedno. Čak i sada, kada smo odrasle i živimo u različitim gradovima, i dalje se čujemo i čuvamo naše prijateljstvo.
To iskustvo me duboko oblikovalo. Dobrota koju mi je tada pokazala jedna nepoznata majka ostala je zauvek urezana u moje sećanje. Bila je to prva lekcija o tome šta znači prava praznična čarolija – ne u poklonima, već u iskrenoj brizi, razumevanju i velikodušnosti.
- Danas, kada moja porodica živi u znatno stabilnijim okolnostima, trudim se da svake godine tokom praznika pomognem nekom detetu koje se nalazi u situaciji sličnoj onoj u kojoj sam ja bila. Bilo da je to paketić, odeća ili jednostavan znak pažnje, trudim se da nastavim lanac dobrote koji je započet tada. Na taj način ne samo da zahvaljujem, već i podsećam sebe koliko je važno dati – naročito onda kada neko to najmanje očekuje.
