Savijača sa sirom i prosom, iako jednostavna po sastojcima, jedno je od onih tradicionalnih jela koje donose osećaj doma, topline i porodičnog zajedništva. Ovaj recept, osim što nudi bogat i ukusan obrok, otkriva i lepote pripreme testa od nule, što je prava veština koja se u mnogim domovima prenosi sa generacije na generaciju.
- Za početak, potrebno je pripremiti testo od svega nekoliko sastojaka: tople vode, brašna, ulja i prstohvata soli. Od dobijene glatke i elastične mase formiraju se tri loptice koje se premažu uljem i ostave da odmore. Ovaj odmor je važan jer testo postaje mekše i lakše za razvlačenje, što je ključni korak u pripremi ove savijače.
Dok testo odmara, priprema se bogat i ukusan nadev. On se pravi od svežeg sira, prosa, jaja i malo soli. Proso, kao starinsko i nutritivno vredno zrno, često je bio deo jelovnika naših predaka, a u ovom jelu donosi puninu ukusa i dodatnu hranljivost. Sir daje sočnost, jaja povezuju sastojke, a začinjenost je blaga, ali efektna.
- Nakon što su loptice testa odstajale, svaka se pojedinačno razvlači na pobrašnjenom stolnjaku. Proces razvlačenja testa rukama zahteva nežnost, jer cilj je da se dobije tanka, gotovo prozirna kora. Kora se zatim premazuje uljem, posipa pripremljenim nadevom i seče na pola po dužini kako bi se formirale dve trake. Svaka traka se pomoću stolnjaka pažljivo uvija u rolnu.
Savijače se potom motaju u spiralni oblik, počevši od sredine tepsije, tako da na kraju podsećaju na puževu kućicu. Ovakvo oblikovanje ne samo da je atraktivno, već i omogućava ravnomerno pečenje i očuvanje sočnosti unutrašnjosti.
- Pečenje se obavlja u dva koraka. Prvo se savijača peče na visokoj temperaturi dok ne porumeni i dobije hrskavu spoljašnjost. Nakon toga, preliva se mileramom, koji unosi dodatnu sočnost i kremastu teksturu, a zatim se peče još malo na nižoj temperaturi. Ova završna faza doprinosi bogatom ukusu i mekanosti.
Gotova savijača predstavlja savršen spoj hrskave kore i bogatog, sočnog punjenja. Bilo da se služi kao glavno jelo uz čašu jogurta, ili kao ukusna užina, sigurno će zadovoljiti i najprobirljivija nepca. Ova kombinacija ukusa vraća sećanja na detinjstvo, porodične ručkove i mirise domaće kuhinje.
- Priprema ovakvog jela ne zahteva skupe sastojke ni posebnu opremu – samo volju, strpljenje i ljubav prema kuvanju. A upravo ta ljubav se oseća u svakom zalogaju. U vremenu kada često žurimo, vraćanje ovakvim receptima nas podseća koliko vrednosti ima u jednostavnosti i pažnji koju posvećujemo pripremi hrane za svoje najbliže.
BONUS TEKST
Čupavci su kolač koji kod mnogih budi posebne uspomene – najčešće vezane uz detinjstvo, bakinu kuhinju i praznične dane ispunjene toplinom i mirisima iz rerne. Njihova jednostavna, ali neodoljiva kombinacija mekanog biskvita, čokoladnog umaka i mirisnog kokosa čini ih pravim prazničnim klasikom kojem se uvek rado vraćamo. Recept koji sledi garantuje najsočnije i najmekše čupavce, osmišljene tako da se tope u ustima – baš onako kako ih je pravila baka.
Za pripremu ovog kolača potrebne su tri osnovne komponente: lagan, ali gust biskvit, bogati čokoladni umak i kokosovo brašno koje daje završni dodir slatke hrskavosti. Prva faza počinje pripremom biskvita, koji je osnova svakog dobrog čupavca.
Za biskvit su potrebna tri jaja, deset kašika šećera, decilitar ulja i isto toliko mleka, zatim sedamnaest kašika brašna, kesica praška za pecivo i prstohvat soli. U početku se belanca odvoje i umute u čvrst sneg. Posebno se umute žumanca sa šećerom dok ne posvetle i postanu penasta, a potom se polako dodaju ulje i mleko. U tu smesu se pažljivo umeša prosejano brašno pomešano s praškom za pecivo i solju. Na kraju se lagano, ručno umešaju umućena belanca kako bi smesa ostala prozračna.
Smesa se izliva u pleh prethodno podmazan i pobrašnjen, ili obložen papirom za pečenje. Pre pečenja se poravna, a zatim stavlja u unapred zagrejanu rernu na 180 stepeni. Peče se oko dvadeset minuta, ili dok ne dobije zlatnosmeđu boju i dok čačkalica zabodena u sredinu ne izađe suva. Nakon hlađenja, biskvit se seče na jednake kockice.
