Mekano & VAZDUŠASTO pecivo koje će vas momentalno zagrliti...
U duhu tradicionalne balkanske kuhinje, nakon savršenih kajmak kugli koje oplemenjuju pljeskavice, nastavljamo sa još jednim omiljenim jelom koje budi uspomene na detinjstvo i miris domaće kuhinje – mekim i zlatno-prženim mekikama. Mekike su više od običnog prženog testa. One su simbol topline doma, jutarnjih doručaka u pidžami, i večeri provedenih uz čaj i priču. Njihova jednostavnost i svestranost čine ih nezamenjivim delom trpeze širom Srbije, Bosne i Hercegovine, Makedonije, pa čak i šireg Balkana.
- Za razliku od krofni ili fritula, mekike ne sadrže šećer u osnovnom testu, što im daje posebnu prednost – mogu se služiti i u slanoj i u slatkoj varijanti. Upravo ta osobina ih čini izuzetno popularnim, jer lako mogu postati doručak, užina, predjelo ili čak prilog. Najčešće se poslužuju uz sir, kajmak, pavlaku ili kiselo mleko, ali mnogi ih obožavaju i sa džemom, medom, pa čak i sa čokoladnim namazom. Upravo ta mogućnost kombinovanja ih čini tako omiljenim i uvek dobrodošlim na stolu.
Priprema mekika je vrlo jednostavna i ne zahteva mnogo vremena, što ih čini idealnim za brze porodične obroke ili iznenadne goste. Važno je znati da testo za mekike treba da bude mekše od klasičnog testa za hleb. Upravo ta mekoća omogućava da prilikom prženja dobiju laganu i šupljikavu strukturu, sličnu peksimetima, udšipcima, priganicama – nazivima koji se menjaju od kraja do kraja, ali svi upućuju na isti tip rustičnog užitka.
- Osnovni sastojci koji se koriste za pripremu testa uključuju brašno, suvi kvasac, malo šećera da “nahrani” kvasac, so, mlaku vodu i malo ulja. Brašno treba biti glatko, najbolje tip 400 ili 500, ali recept prašta i sitne improvizacije. Kvasac se aktivira u mlakoj vodi sa malo šećera, nakon čega se dodaje ostalim sastojcima. Testo se ne mora dugo mesiti, dovoljno je da se sjedini i ostavi da naraste. Otprilike pola sata na toplom mestu biće dovoljno da testo postane vazdušasto i spremno za dalje.
Kada se testo digne, ostavlja se da “odmori” još kratko, oko 15 minuta, pre nego što se pristupi prženju. Ruke blago nauljite, kako se testo ne bi lepilo, i kidajte manje komade koje rukama nežno razvlačite u oblik diska. Prže se u dubokom, dobro zagrejanom ulju, dok ne porumene sa obe strane. Kada se izvade iz ulja, ostavite ih kratko na ubrusu da se ocede od viška masnoće.
- Ono što mekike čini zaista posebnim jeste njihov ukus kada su još tople, neposredno nakon prženja. Tada su najlepše – spolja hrskave, iznutra meke i šupljikave. Idealne su za namazati kajmak, umočiti u pavlaku ili posuti prstohvatom soli ako volite slaniju varijantu. U slatkom izdanju, topla mekika sa kašičicom domaćeg džema, uz šolju čaja, ima sposobnost da u trenu popravi dan.
Mekike nisu samo jelo – one su doživljaj, onaj tihi trenutak zadovoljstva kada zagrizete nešto poznato, domaće i utešno. U vremenu brzih obroka i gotovih jela, recept za mekike podseća nas da prava toplina dolazi iz jednostavnih sastojaka i malo pažnje. Dovoljno je samo pola sata i želja da nekoga obradujete.
- Ukoliko ih još niste uvrstili u svoju kuhinjsku rutinu, sada je pravi trenutak. Jer retko šta tako jednostavno može doneti toliko ukusa, mirisa i zadovoljstva kao jedna topla, meka i zlatna mekika na tanjiru.
