Baklava kiflice, koje su izuzetno delikatne i tope se u ustima, jednostavno su neodoljive svakome.

Baklava u obliku kiflica predstavlja savršen spoj tradicionalnog ukusa i modernog izgleda. Ova varijanta popularnog deserta oduševljava ne samo svojim bogatim ukusom, već i jednostavnom pripremom. Idealna je za sve prilike, bilo da se priprema za praznike, porodična okupljanja ili kao slatko iznenađenje uz kafu. Kombinacija oraha, biskvitnih mrvica i griza, prelivena sočnim sirupom, čini svaku kiflicu malim zalogajem zadovoljstva.

Za pripremu ovog recepta potrebni su sledeći sastojci:
– 500 grama gotovog tankog testa za baklavu
– 200 grama mlevenih oraha
– 150 grama mlevenih biskvitnih mrvica (plazma ili sličan keks)
– 5 kašika šećera
– 5 kašika griza
– 1,5 decilitar gazirane vode
– 2 decilitra ulja (1 dl za premazivanje kora, 1 dl za prelivanje pre pečenja)

Za sirup:
– 700 grama šećera
– 5 decilitara vode
– sok od pola limuna

Prvo se priprema sirup. U šerpu se stave šećer i voda i zagrevaju dok ne proključaju. Kada smesa krene da vri, kuva se još oko 4 do 5 minuta. Na samom kraju dodaje se sok isceđen iz pola limuna, nakon čega se sirup skida sa vatre i ostavlja da se potpuno ohladi. Važno je da sirup bude hladan kada se bude prelivala pečena baklava, jer se na taj način postiže najbolji kontrast između hrskavog testa i sočne unutrašnjosti.

• Za pripremu fila, u većoj posudi se pomešaju mleveni orasi, plazma mrvice, griz i šećer, a zatim se doda gazirana voda. Sve se dobro sjedini kako bi se dobila kompaktna, ali meka smesa koja se lako razmazuje po kori.

Pakovanje gotovih kora za baklavu obično sadrži 20 listova, što je dovoljno za pripremu 10 rolata jer se za svaki koristi po dve kore. Prva kora se premaže sa malo ulja, zatim se preko nje položi druga kora koja se takođe premaže. Na pripremljene kore se stavi po dve kašike fila, zatim se pažljivo urola u čvrst rolat. Postupak se ponavlja dok se ne potroše svi sastojci.

• Dobijene rolnice se ređaju u prethodno nauljen pleh. Kada su sve kiflice poređane, zagreje se preostalih 1 dl ulja i ravnomerno prelije preko kiflica kako bi dodatno postale hrskave tokom pečenja. Baklava se peče u unapred zagrejanoj rerni na 180 stepeni oko 30 minuta, dok ne dobije prepoznatljivu zlatnožutu boju.

Nakon što su kiflice pečene i dok su još vruće, preliju se hladnim sirupom. Na taj način testo upija sirup ravnomerno, ostajući spolja hrskavo, a iznutra sočno i bogato ukusom. Baklava se ostavi nekoliko sati da odmori i upije sve arome, a najbolje je ako može da prenoći pre posluživanja.

• Ove baklava kiflice se seku po želji, a njihov oblik i struktura čine ih pogodnim i za serviranje na svečanim prilikama. Kombinacija oraha i biskvita daje im pun, ali ne previše sladak ukus, dok gazirana voda u filu doprinosi mekoći.

Ovaj recept je sjajan primer kako se tradicionalni desert može pripremiti na malo drugačiji, savremeniji način, zadržavajući autentičnost ukusa, a istovremeno donoseći praktičnost i eleganciju u serviranju. Ako volite baklavu, ove kiflice će vas sigurno osvojiti već pri prvom zalogaju.

BONUS TEKST

Neke od najefikasnijih biljaka koje prirodno odbijaju miševe su sledeće:

1. Crni i beli luk – Iako se radi o dve odvojene biljke, njihov intenzivan miris ima sličan efekat kada je u pitanju odbijanje miševa. Obe vrste luka se gaje iz lukovica, a uspešno rastu na sunčanim mestima sa dobro dreniranom zemljom. Čak i ako ih ne uzgajate, beli luk možete iskoristiti tako što ćete napraviti jednostavan rastvor: nekoliko čenova belog luka izgnječite u pastu, pomešate sa pola litra vode i time poprskate mesta oko kuće gde su miševi primećeni.

2. Žalfija – Ova biljka poznata po svom izraženom mirisu može poslužiti kao odličan saveznik u borbi protiv miševa. Lako se uzgaja i nije zahtevna, a dobro uspeva na gotovo svim vrstama zemljišta pod uslovom da ima pristojnu drenažu i dovoljno sunčeve svetlosti. Kako raste, žalfija se širi i postaje sve bujnija, pa je dugoročno rešenje koje ne zahteva mnogo nege.

3. Nana (menta) – Bilo da je u pitanju klasična nana, biber nana ili neka druga sorta, sve vrste ove biljke imaju aromatične listove koje miševi izbegavaju. Lako se uzgaja, ali se brzo širi, pa je preporučljivo redovno orezivanje kako ne bi zauzela ceo prostor u bašti. Osim toga, listovi mente se mogu osušiti i koristiti za pripremu čaja ili kao dodatak jelima.

4. Lavanda – Ova biljka se već uzgaja u mnogim domaćinstvima zbog svog prijatnog mirisa i dekorativnog izgleda. Miševi ne vole jak miris lavande, što je čini idealnim prirodnim repelentom. Možete je zasaditi u saksijama ili direktno u zemlji, oko prozora, vrata i staza koje vode do kuće.