U današnjem članku vam pišemo na temu fizičkog kontakta sa preminulom osobom, odnosno da li je bezbedno dodirnuti ili poljubiti voljenu osobu nakon smrti. Saznajte…
Smrt bliske osobe je iskustvo koje nosi duboku emotivnu težinu, a mnogi se nalaze u situaciji gde instinktivno žele da budu u kontaktu sa preminulima, kao bi se oprostili.
Međutim, malo se govori o potencijalnim zdravstvenim rizicima povezanim sa fizičkim kontaktom sa mrtvim tijelom.
Prvi impulsi nakon gubitka često nas tjeraju da poželimo da pomilujemo lice ili da uputimo posljednji poljubac, jer dodir za mnoge ljude predstavlja prirodni način opraštanja i emocionalne povezanosti. Iako su ove emocije potpuno razumljive, važno je razmotriti i medicinske aspekte takvog ponašanja. Mnogi mitovi vezani za sigurnost fizičkog kontakta s preminulima mogu dovesti do nesporazuma i neinformiranosti o stvarnim rizicima.
- Jedan od najčešćih mitova jeste da nakon smrti tijelo više ne predstavlja zdravstveni rizik. Iako je tačno da organi prestaju s funkcijom, mikroorganizmi i dalje ostaju prisutni. Bakterije i virusi mogu opstati na koži, u tjelesnim tečnostima, pa čak i u disajnim putevima, i to neko vreme nakon smrti. Rizik zavisi od mnogih faktora, uključujući uzrok smrti i uslove u kojima se tijelo nalazi, pa se preporučuje da se procenjuju svaki slučaj pojedinačno.
Takođe, postoji pogrešno vjerovanje da je dodir bezbedan ako smrt nije bila izazvana infektivnim bolestima. Nažalost, biološke promene počinju ubrzo nakon smrti. Mikrobi koji su već bili prisutni u organizmu počinju se brže razmnožavati, a rizik od kontaminacije se povećava. Čak i kratki kontakt, kao što je poljubac u obraz ili dodir sa ustima, može doneti određeni rizik, naročito ako dođe do kontakta sa sluzokožom ili otvorenim ranama na tijelu preminule osobe.
Nakon smrti, mnogi veruju da pogrebne službe preuzimaju punu odgovornost za eliminaciju svih rizika, ali to nije uvek slučaj. Iako pogrebne službe primenjuju stroge higijenske mere prilikom pripreme tela, proces balzamovanja nije uvek obavljen, niti je u svim slučajevima obavezan. U kulturama ili religijskim običajima u kojima se balzamovanje ne praktikuje, rizik od kontaminacije može biti prisutan i nakon što je tijelo preuzeto. Zbog toga je preporučljivo da porodice budu oprezne u vezi sa bliskim fizičkim kontaktom, jer i najbliži kontakt može imati nepredvidive posledice.
Mit o tome da je fizički kontakt sa preminulima nužan za pravi oproštaj često se ne dovodi u pitanje. Međutim, psiholozi napominju da proces tugovanja nije zavistan od jednog rituala. Iako mnogima dodir može pomoći da se emotivno opuste, postoji mnogo drugih načina da se dođe do emocionalnog mira, poput razgovora sa preminulom osobom, molitve, tišine ili samo prisustva u tom trenutku. Odluka da se ne dotakne telo preminule osobe ne znači manju ljubav, već ponekad predstavlja svestan odabir zaštite svog zdravlja, jer postoji mnogo drugih, emocionalno i psihološki važnih načina za suočavanje sa gubitkom.
- Zato je ključno razumeti da izostanak fizičkog kontakta ne treba shvatiti kao nedostatak saosećanja. Mnoge porodice suočavaju se sa dodatnim stresom kada ne znaju kako da se ponašaju u tim trenucima. Razumevanje medicinskih činjenica i saveta stručnjaka može im pomoći da donesu informisane odluke i da se zaštite, a da pritom ne umanje emocionalnu snagu svog oproštaja.
