U današnjem članku pišemo o drvetu koje izaziva podeljena mišljenja među ljudima – bagremu.Saznajte…
Iako je mnogima poznato kao korisno drvo koje pruža lekovite prednosti, u nekim narodnim verovanjima ono nosi lošu simboliku i povezano je s nesrećom.
U nastavku ćemo istražiti sve aspekte ovog interesantnog drveta, od njegovih prednosti i lekovitih svojstava, pa do verovanja koja ga čine kontroverznim.
Bagrem je drvo koje ima duboku povezanost sa narodnim verovanjima, a često izaziva podeljena mišljenja. I dok neki veruju da je nesrećno posaditi ga u dvorištu, drugi ga sade zbog njegovih korisnih svojstava. Bagrem (lat. Robinia pseudoacacia) je drvo koje se koristi u narodnoj medicini zbog svojih lekovitih svojstava. Njegovi cvetovi su poznati po tome što pomažu kod problema sa varenjem, kašljem, pa čak i nesanicom. Cveće bagrema, koje se koristi za pripremu čajeva, poznato je po prijatnom mirisu i blagom, slatkastom ukusu.
- Osim toga, bagrem se često koristi za proizvodnju bagremovog meda, koji je jedan od najcenjenijih medova u Srbiji. Ovaj med, svetložute boje i laganog ukusa, veoma je stabilan i dugo ostaje u tečnom stanju. Zbog svoje blage arome i niskog rizika od izazivanja alergija, često je preporučivan kao prirodni lek za decu.
Međutim, bagrem nije samo poznat po svojim lekovitim svojstvima. Njegovo drvo je izuzetno čvrsto i otporno na vlagu, što ga čini korisnim za različite primene, poput izgradnje ograda, podupiranja vinove loze, pa čak i u građevinarstvu. Ova izdržljivost čini ga cenjenim materijalom, jer se ne raspada lako čak ni kada je izložen spoljnim uslovima.
Iako je bagrem koristan u mnogim aspektima života, postoji i drugi, tamniji aspekt ovog drveta – u mnogim delovima sveta, bagrem je poznat kao simbol nesreće. Prema nekim narodnim verovanjima, posaditi bagrem pored kuće donosi lošu sreću. U stvari, bagrem je poznat po svom agresivnom korenovom sistemu, koji brzo širi korenove i iz njega izrastaju novi izdanci. Zbog ove sposobnosti, ljudi koji ga posade u blizini svojih kuća često se suočavaju sa problemima, jer izdanak bagrema može oštetiti temelje ili instalacije, a mlada stabla se teško uklanjaju.
- Bagrem je zbog ove invazivne prirode često smatran problematičnom vrstom. U nekim zemljama, čak i tamo gde je domaći, bagrem je postao invazivna vrsta koja preuzima prostor, potiskujući autohtone biljke i menja izgled pejzaža. Brzo širenje ove biljke može biti izazov za ekosistem, a rasadničari i baštovani znaju koliko je teško kontrolisati njegov rast. Čak i u krajevima gde je prirodno rasprostranjen, postoje debate o njegovom uticaju na okolinu.
Međutim, uprkos svim ovim izazovima, bagrem ima i jednu veoma važnu prednost – njegovu otpornost na sušu i siromašna zemljišta. Bagrem je poznat kao “drvo budućnosti”, jer u uslovima klimatskih promena i degradacije zemljišta, može biti rešenje za obnovu prirodnih resursa, stabilizaciju zemljišta i pošumljavanje. Ova biljka može uspevati tamo gde druge vrste ne mogu, zbog čega se koristi u mnogim projektima širom sveta.
Takođe, iako se bagrem ponekad naziva „nerod“ u Srbiji, jer navodno ne donosi plodove, to nije tačno. Botanički gledano, bagrem je zapravo biljka iz porodice mahunarki, što znači da ima plodove u obliku mahuna, koje su dugačke i tanke, iako se ne koriste za ljudsku ishranu. Iako nije jestiv, ovaj plod potvrđuje vezu bagrema sa važnim biljkama koje čine osnovu ljudske ishrane.
- U nekim kulturama, bagrem se smatra svetim drvetom. Na primer, u jevrejskoj tradiciji, prema predanju, oltar na Nojevoj barci bio je napravljen od bagremovog drveta, što ovom drvetu daje poseban duhovni značaj. Slično tome, u afričkim nomadskim plemenima, bagrem je bio toliko poštovan da su verovali da će svaka osoba koja polomi granu ovog drveta umreti u roku od godinu dana. Verovanje u ovu opasnost nije samo sujeverje, već odražava važnost ovog drveta u surovim uslovima, gde bagrem nije samo drvo, već i izvor hlada, goriva i zaštite.
Kroz sve ove različite aspekte, bagrem ostavlja snažan utisak na svakog ko se s njim susretne, bilo da ga smatra simbolom nesreće ili ga vidi kao drvo koje pruža mnoge koristi. Neka verovanja o ovom drvetu ostaju duboko ukorenjena u narodnim tradicijama, dok njegov praktični značaj ne prestaje da bude cenjeni.
