Baklava bez kora: Zaboravljena kraljica tradicionalne trpeze

Tradicija u novom obliku

Baklava, prepoznatljiva po slojevima tankih kora i bogatom sirupu, vekovima unazad zauzima počasno mesto među omiljenim poslasticama balkanske i orijentalne kuhinje. Njena raskošna aroma i slast iz domaćih kuhinja duboko su ukorenjene u kolektivnom sećanju naroda sa ovih prostora. Međutim, u moru varijacija, malo je poznata jedna specifična, ali podjednako ukusna verzija: baklava bez kora.

Ova zaboravljena delicija nekada je bila izuzetno popularna širom bivše Jugoslavije, posebno među onima koji su želeli uživati u punom ukusu tradicionalnog kolača, ali uz jednostavniju pripremu. Recept koji ne koristi kore, već zbijeno testo sa orasima i grizom, pruža sličan doživljaj kao i klasična baklava, ali bez potrebe za strpljivim slaganjem slojeva.

Korak po korak kroz pripremu jednostavne baklave

1. Priprema smese

Za početak, ključno je odabrati i pripremiti osnovne sastojke. Evo šta vam je potrebno:

• 250 g brašna

• 150 g griza

• 300 g šećera

• 250 ml kisele vode

• 150 ml ulja

• 1 kesica praška za pecivo

• 100 g mlevenih oraha

• 100 g seckanih oraha

• 100 g suvog grožđa (opciono)

• 1 kesica vanilin šećera

• Sok od jednog limuna

Ova kombinacija sastojaka osigurava bogat i pun ukus, uz meku, a opet kompaktnu strukturu testa. Posebnu čar ovom receptu daje kisela voda, koja unosi potrebnu lakoću i nežnost u testo, a griz mu daje sitno zrnastu teksturu, karakterističnu za mnoge zalivene kolače.

U velikoj posudi se mešaju sledeći sastojci:

• brašno

• griz

• prašak za pecivo

• mleveni orasi

• kisela voda

• ulje

Kada se ova baza ujednači, dodaju se seckani orasi, a po želji i suvo grožđe, koje unosi notu slatke razigranosti i dodatne mekoće. Dobro sjedinjena smesa treba da bude kompaktna, ali ne previše gusta — nešto između testa za biskvit i smese za kolač.

2. Priprema pleha i pečenje

Pre nego što se smesa izlije u pleh, važno je pripremiti posudu za pečenje. Ovo su koraci koje treba ispoštovati:

1. Pleh podmažite uljem.

2. Pospite ga brašnom – ovaj korak će sprečiti da se kolač zalepi.

3. Pleh na kratko stavite u frižider.

Ova zanimljiva metoda hlađenja pleha pomaže da se brašno i ulje bolje zalepi za metalnu površinu, što olakšava kasnije vađenje kolača.

Nakon toga, izvadite pleh iz frižidera i u njega sipajte pripremljenu smesu. Rasporedite je ravnomerno i stavite u unapred zagrejanu rernu na 180 stepeni Celzijusa. Pečenje traje dok se kolač ne počne lagano odvajati od ivica pleha, što je jasan znak da je spreman.

Pečenu baklavu ostavite da se u potpunosti ohladi u plehu. Ovo je važan korak, jer se vreo kolač ne sme preliti sirupom – u suprotnom bi se raspao i izgubio strukturu.

3. Priprema sirupa

Ni jedna baklava, pa ni ova bez kora, ne bi bila potpuna bez obilnog, mirisnog šećernog sirupa. On daje završni dodir i pretvara običan kolač u raskošnu poslasticu. Za sirup će vam biti potrebno:

• 300 g šećera

• 300 ml vode

• 1 kesica vanilin šećera

• Sok od jednog limuna

U šerpi pomešajte vodu i šećer i stavite na šporet da se kuva. Kada smesa proključa, ubacite vanilin šećer i limunov sok. Kuvajte još otprilike pet minuta, dok se ne pojave sitni beli mehurići na površini, što označava da je sirup spreman.

Vreo sirup se zatim polako i ravnomerno preliva preko potpuno ohlađene baklave. Kolač će početi da upija tečnost odmah, ali je ključno da se ostavi da odstoji na hladnom mestu najmanje preko noći. Tokom tih nekoliko sati, baklava će upiti sav sirup, omekšaće i razviti svoju punu aromu.

4. Dekoracija i serviranje

Kada je baklava potpuno upila sirup i dovoljno odstajala, vreme je za završni estetski dodir. Pre nego što je poslužite, isecite je na kocke ili rombove, u zavisnosti od oblika pleha.

Po želji, svaku kocku možete ukrasiti:

• polovinama jezgra oraha

• posipanjem mlevenih oraha

• kapljicom meda ili sirupa za dodatni sjaj

Ova mala dorada ne samo da vizuelno obogaćuje baklavu, već i daje dodatni sloj ukusa.

Zašto je ova verzija baklave posebna?

Iako se razlikuje od klasične baklave po odsustvu kora, ova verzija nimalo ne zaostaje kada je reč o ukusu i teksturi. Naprotiv, mnogi je preferiraju jer je:

• brža za pripremu

• manje zahtevna (nema razvlačenja kora)

• sočnija zbog homogenosti testa

• praktična jer se ne mrvi kao klasična baklava

Takođe, pogodno je što se sastojci lako pronalaze i ne zahtevaju visoke troškove, što je čini pristupačnom za svakodnevno pravljenje.

Povratak jednostavnosti i ukusa

Baklava bez kora je pravi dokaz da jednostavnost može biti jednako ukusna kao i tradicionalne, komplikovanije verzije kolača. Ona spaja ono najbolje iz baklavinog DNK – bogatstvo oraha, sočnost sirupa i topli, nostalgični osećaj domaće trpeze.

U vremenu kada tražimo praktičnost bez kompromisa u ukusu, ovakvi recepti predstavljaju pravo blago. Pored toga, ovaj tip baklave daje više slobode za kreativnost – možete eksperimentisati s dodatkom lešnika, badema, suvog voća, začina poput cimeta ili karanfilića.

Zato, sledeći put kada poželite nešto slatko, sočno i domaće, setite se ove stare jugoslovenske poslastice i probajte je pripremiti. Možda će baš ona postati nova omiljena zvezda vašeg stola