Punjene paprike su jedno od onih jela koje ne samo da mirišu na detinjstvo i porodične ručkove, već nose sa sobom i posebnu sezonsku draž – najčešće se vezuju za leto, kada su paprike najsočnije i najukusnije. Ova tradicionalna delicija zauzima posebno mesto u domaćoj kuhinji i sa pravom se smatra jednim od klasika koji nikada ne izlazi iz mode.
- Ono što punjene paprike čini tako omiljenim jelom jeste savršena ravnoteža između sočnog povrća, bogatog nadeva i aromatičnog paradajz-sosa. Priprema nije previše zahtevna, ali kao i kod svakog starog recepta, postoji nekoliko važnih tačaka koje treba pažljivo ispoštovati kako bi jelo ispalo kako treba – ukusno, lepo oblikovano i dovoljno aromatično.
Osnova nadeva za punjenje paprika gotovo je identična onoj koja se koristi za pripremu sarme – kombinacija mlevenog mesa i pirinča. Ipak, za razliku od sarme koja se obično sprema u zimskim mesecima sa kiselim kupusom i začinima koji greju, punjene paprike se kuvaju u laganom paradajz sosu, što ih čini savršenim jelom za toplije dane. Ta razlika u sosu je i glavna razlika u ukusu između ova dva jela, i daje punjenim paprikama specifičnu slatko-kiselu notu.
- Prvi korak u pripremi jeste pažljivo čišćenje paprika – idealne su one srednje veličine, žuto-zelene boje, koje su dovoljno čvrste da izdrže kuvanje, ali i dovoljno tanke da se brzo termički obrade. Paprike se operu, a zatim se pažljivo odstrani deo sa peteljkom i očiste se od semenki.
Za nadev se koristi mešavina mlevenog mesa (najčešće kombinacija svinjskog i junećeg), pirinča, sitno seckanog luka, belog luka, peršuna i jaja, uz dodatak biljnog začina, soli i bibera. U smesu se može dodati i malo slatke crvene paprike radi boje i blagog ukusa. Sve se dobro izmeša rukom dok se ne dobije kompaktna masa. Prilikom punjenja, važno je da paprike ne budu prepune – ostavi se bar jedan centimetar praznog prostora do vrha, jer masa prilikom kuvanja blago naraste.
- U posebnoj šerpi se zagreva tečni paradajz uz dodatak vode, soli i bibera. Kad provri, pažljivo se spuštaju punjene paprike i kuvaju se na blagoj vatri najmanje sat i po. Tokom kuvanja, paprike upijaju deo sosa, a meso i pirinač omekšavaju, stvarajući harmoničnu celinu ukusa.
Pred kraj kuvanja dolazi momenat koji daje završni pečat jelu – zaprška ili lagani dodatak za zgušnjavanje sosa. Postoje dve varijante: lakša uključuje samo brašno razmućeno s malo vode i dodatkom crvene paprike, dok je tradicionalnija verzija zapečenija i bogatija – brašno se kratko proprži na malo ulja sa dodatkom sitno seckanog belog luka i crvene paprike, a zatim se u tankom mlazu dodaje voda dok se ne dobije gusta, glatka smesa. Kada se ta smesa sjedini, uliva se u šerpu s paprikama i još jednom sve zajedno kratko provri.
- Kada su gotove, punjene paprike se serviraju tople, najčešće uz pire krompir, koji svojim blagim ukusom savršeno upotpunjuje bogat i aromatičan paradajz sos. Mogu se poslužiti i sa kriškom hleba, uz čašu jogurta, kao kompletan i izdašan obrok.
Ono što punjene paprike čini posebnim nije samo ukus, već i činjenica da je ovo jelo spoj jednostavnosti i topline domaće kuhinje. Kada jednom savladate pravi odnos sastojaka i pronađete sopstveni balans ukusa, postaju jelo kojem se uvek rado vraćate – bilo da ih kuvate za porodicu, goste ili jednostavno iz ljubavi prema starim, dobrim receptima.
